Da, tu sam.

... ili - šta se desi kad ne možeš da radiš?

Nisam pisala neko vreme, toliko se da primetiti...
Desilo se da imam život a dotični, opet, ima iznenađenja na pretek (ovde bih imala još šta da kažem ali me mama učila da ne psujem...) i tako. Recimo da sam bila u ofsajdu X vremena sa jedva toliko snage da se dovučem do kompa na pola sata. Srećna okolnost jeste da to u ovom poslu (mislim na SFI i TC, ne na svoj osnovni posao) itekako može... Jeste potrebno ulogovati se svakodnevno ali možete sebi da dozvolite da se posvetite drugim obavezama ako je to zaista neophodno. Dalje nastavljate kao da se ništa nije desilo, onda kada to možete. Zgodno!

I tako, evo mene opet!

Nešto se mislim ovih dana oko tog oglašavanja... Savetuje se da se ciljna grupa ljudi kojima se obraćate bira na osnovu onoga što dobro poznajete i razumete. Kako spadam u onu generaciju koja od svog punoletstva čeka da "ovo s*anje" prođe pa da najzad bude bolje a onda ćemo... napunih 40 a taj se sretni događaj ni ne nazire. Preslišavam se koliko ljudi poznajem a da su im godine prošle na minimalcu, koliko god da su školovani. Neki su i uspeli dobro da se uhlebe ali im fali bar 10 godina staža koji im neko nekad nije uplaćivao pa pojela maca. Te mace, to su jako alave zverke a vala su se i najele proteklih decenija...

I setih se da nisam pomenula... Posao preko interneta, mada kod nas još nije opšteprihvaćen kao način da se obezbedi egzistencija, legalan je koliko i svaki drugi. Potpisujete ugovor, primate zaradu na račun i plaćate porez na istu. Da da, porez, doprinose, sve po redu... E, kad plaćate porez i doprinose (smatra se kao rad na ugovor o delu - dakle, honorar), imate pravo, tj. ne možete izbeći da vam taj iznos ulazi u prosek za penziju. Takođe, moguće je, ako imate plaćene doprinose po drugom osnovu, da za ove iznose zahtevate da se prevedu u? Nećete verovati - radni staž! To je ono što sam prošlog meseca i sama uradila, za neke ranije honorare iz moje struke. Otišla u "socijalno", tamo gde se traži listing upisanog staža, rekla da mi je objašnjeno da mogu na osnovu doprinosa plaćenih po osnovu ugovora o delu i autorskih honorara da tražim upis staža i dobila potvrdan odgovor. (ostavila radnu knjižicu, proverene su sve uplate na moj JMBG i zaradih nešto preko 9 meseci), a sve vreme se pitam kuda idu ti doprinosi...

Malo je poduže objašnjenje ali ko može da kaže da nije vredno? Meni jeste. 

Ako gledam sa te strane, zaista nema razloga da ne radim ovaj posao i lepo nadoknadim sebi onih petnaestak godina koliko mi je otišlo na "izvini, nismo te odmah prijavili, evo, idućeg meseca će sve biti rešeno"... Ne znam kako ko stoji sa stažom i da li ste se pomirili s tim da ćemo raditi dok ne pocrkamo. Ako ne bi ste a vi izvol'te na: http://myurl.cz/vzmlq

Pišemo se za koji dan :)

JOJ...

Umetnost oglašavanja I - moj oglas među hiljadu sličnih, propast! (ili nije...)

Da, znam, "sutra" je bilo juče... Dala sam sebi fore za zrnce privatne uživancije, tako mi se htelo. Ali zato danas, danas mi definitivno nema pomoći.

Jako sam lenja s tim oglasima. Znam kako se prave, znam gde se kače, znam kako izgledaju. Nije nikakva mudrost ali mene tako jako mrzi da se kreativno napinjem u tom smislu. 

Jesam jednom napravila oglas, sasvim pristojan: 1.guglala neku gomilu fotki sa temom rada na računaru, posla od kuće, očajnih domaćica i tome slično (jaaao, kako ima prigodnih sličicaaaa - pola od tih sam već videla u tuđim oglasima kojih svakog dana ima na desetine); 2.odabrala sliku koja mi nije delovala potpuno banalna i jevtino pretenciozna, za početak (nema veze što su sve slične, ipak se svima poneko javi na te oglase, pre ili kasnije); 3.smislila tekstić, kratak, jasan (da, i ne sme se lagati u oglasima, naduvavati stvarno stanje i obećavati koještarije, može da izazove širok dijapazon negativnih efekata, od nepovoljnog publiciteta do poštenih batina, u zavisnosti od lokacije i krajnjeg korisnika ); 4.nakalemila tekstić na odabranu mi fotku u nekom jednostavnom foto editoru... 5.skratila link (o tome neki drugi put) i pokačila onoliko oglasa koliko mi je strpljenje potrajalo (nekih 20-30 FB stranica). - Oglašavala se čak taj jedan dan, ko i da nisam, naravno.

Tako se pravi oglas, to je sve uredu, jedino što neće sam da se predstavi javnosti - niko nije savršen. Evo ovako je izgledao (mislim da nije loše):

Pratite ovaj link http://myurl.cz/vzmlq

...

Eto, lepo moje prvenče! Tačan je, sažet i pristojan. Ne mogu, naravno, da napričam o zaradi preko noći jer toga neće biti, ima da se štreba i kucka koji mesec pre nego što vidite neku paru. S druge strane, obuka jeste besplatna i može se učiti dinamikom koju sami odaberete, to stoji. Naplaćah se kurseva i radionica proteklih godina, za ozbiljne veštine i zanate, znam koliko košta znanje. Ne žalim ni dinara, sve se isplatilo. Ako ovoga mogu da se dočepam mufte - ja hoću, ostalima od volje. Učenje mi je inače postalo hobi u neku ruku. Zarade će biti, pod uslovom da se zalegne na rudu, nema džabe. Kome se isplati da plaća na lepe oči?

Dakle, to vam je to. Za celu stvar, bez kačenja, ne treba više od sat ipo vremena. Traženje stranica je druga priča, za neki drugi dan, možda sutra...

Odoh da tražim drugačije fotke i dugačije teme za oglas jer se neće sam napraviti a ja kasnim neopevano!
Možda podelim i ovaj još koji put, sve mi se više sviđa što ga duže gledam...

ČEKAJ, HOĆU DA RADIM, MANI ME KLIKTANJA...

Dnevne obaveze, nedeljne obaveze, mesečne obaveze, poeni, bodovi, skraćenice... Jel' "ako" da ja nešto radim ovde?!

Prvih nedelju dana je prošlo u kliktanju nekakvih kartica, čitanju onoga što na njima piše i potvrđivanju (na plava polja u dnu stranice) da je sadržaj primljen k znanju... -klik na crveno, klik na plavo, klik na crveno, klik na plavo, klik na crveno, klik na plavo... klik na... čekaj, šta je tamo pisalo?

Zapravo, počela sam da se dosađujem. Čitala sam to sve redom, dobar deo se ponavlja u raznim oblicima, dok ti na uši ne izađe. Još piše: "ako ne možete da savladate preobimne informacije ili imate poteškoća sa engleskim jezikom, vratite se na osnovne informacije, tu ćete naći sve što treba da radite..." ? - I, klik na crveno, klik na plavo...

Taman mi je postalo ozbiljno monotono kad se javi sponzorka (ta žena je kao pit bul koji te obožava... tu negde), ljubazno i razdragano te ne pušta. Već sam spremila prstiće da nakuckam "ima li tu nešto i da se radi?" kad: - Maja, vreme je da počneš sa oglašavanjem ( setim se onog crtaća sa Sofronijem i "Ko me je vukao za jezik? KOOO ME JE VUKAO ZA JEZIK!?").

Hoćeš posao - na ti ga posao!

Da skratim priču... Posle pisanja na papiriće prešla sam na veće papiriće, veće papiriće u boji, grupe šarenih papira, blokčić i na kraju rokovnik. Ako sam i mislila da ću ovo da radim usput, te iluzije su se davno raspršile negde između foruma i grupe za pomoć i podršku. Ovde ima posla, i to mnogo, stalno, i tek sam počela da učim. Posle oglašavanja je došlo još štošta, tu sam dva meseca i sitan kusur i čeka me poprilično rintanja. (Da je stvarno ozbiljno, shvatiš kad ustaneš iz kreveta, uključiš komp pre nego što staviš kafu i posle sat vremena se setiš da si krenula u kupatilo...)

O oglašavanju i samoreklami sutra...

I, da! Otvorila sam svoju internet radnjicu, usput, lokalnu i globalnu, jer ovde mogu da dobijem isplatu i bez PayPal-a (koji imam ali...). Ima i drugih mesta na kojima prodajem svoje slike, nakit i tome slično. Za sada će i od toga biti ponešto ali je prevashodno namenjena prodaji repro-materijala iz mog ateljea. Moći ćete da nađete male serije i unikatne perle, kabošone, delove za nakit, proizvode od polimerne gline, stakla, drveta, metala, tekstila i koječega drugog a koje možete upotrebiti za izradu sopstvenog nakita i sa sigurnošću znati da ste svojim klijentima obezbedili unikat (brendiran, potpisan i numerisan). Biće i drugih artikala u ponudi, uvek i samo nastalih u mom ateljeu ali o tome kasnije.
Trenutno su vam na raspolaganju privesci od filca (treba dan-dva da mi odobre fotke). Uskoro mnogo više od toga potražite ovde .

U ŠTA SAM SE UVALILA?!

I šta ćeš sad? Sva si mi za marketing...

E jeste... toplo sam dočekana na SFI sajtu, odmah su uspostavljeni kontakti, objašnjeno mi je šta treba da radim, kako i počela ja... Aha...

 Tamo, u reklamicama, kažu ljudi - "sa samo pola sata dnevno do uspeha!" ili tako već nekako. I latim se posla... popunila prijavni upitnik, detaljan, ozbiljan... zapravo ozbiljniji nego mnogi koje sam popunjavala za zaposlenje. Ima tušta i tma nekakvih zadataka, tekstova za čitanje... Posle, mislim, tri velike kafe (koje mi je neko popio na kvarno) lepo shvatim da sam provela četiri ipo sata buljeći po sajtu, da sam tek zagrebala površinu, da me čeka još nepregledna količina interesantnih i novih stvari koje hoću da naučim i da... pola sata?! Al' ću da zaglibim!...

Ima samo jedna caka... Osim što mi je glava ko bundeva od količine informacija, što blagog pojma nemam kako ću ja išta od toga izvesti, što me muka hvata od pomisli da sad verovatno treba da počnem sa ubeđivanjem (znači - daviteljka...) ljudi oko sebe za koje sam sigurna da zalupe slušalicu kad im se jave telemarketari i slične spodobe... buuuhuhuuuupomoć! Ali... - to je skroz zanimljivo štivo!
Godinama pokušavam da se reklamiram, da promovišem svoje radove na mreži na razne besplatne načine. Sve je uglavnom uspevalo nekako polovično. I sada, čitajući tih par sati, shvatim da postoje mehanizmi za sve to i da su mi tu, pred nosom - bukvalno cela obuka sasvim besplatno, na tacni.

Počela jesam.

Dalje sutra, obećavam :)

JESI LI POLUDELA?

Strahovi, nedoumice, strepnje i predrasude vezane za rad preko mreže...

Ako ih nemate - blago vama! Počnite sa radom odmah.

Ipak, kako sam dospela ovde?
Jeste da mi je padalo na pamet i ranije da bih mogla nešto korisno raditi za sve ono vreme provedeno na netu, nije da nije. Čula sam, ko nije, o "nekim ljudima" koji su uspeli da zarade od "neke muljave" preko neta... Hmh...neki ljudi... Nisam baš sigurna kako se traže ti poslovi. Guglala sam, naravno, pronašla neke sajtove "uplatite ovaj simbolični iznos i mi ćemo..." tipa, pobelele mi oči od pretraživanja ali ipak nisam napipala ništa suvislo ili iole manje očiglednu prevaru. Tako sam odustala, tada, pre neke tri ili četiri godine.

Nisam dalje mislila o tome. Ja imam struku, radim što najbolje znam...
U par navrata, neki FB poznanici su nudili i ovaj (SFI) i neke druge poslove objašnjavajući kako je sve provereno. Moji tadašnji ukućani su na pomen mogućnosti da je taj posao realan samo odmahivali rukom. I tada sam odustala.

E pa, znate, taj što mi je ovo nudio sada ima lepu kuću (a znam kakva je bila jer smo slučajno bili i komšije) ali, da se vratim na predrasude..

Ono zbog čega sam zazirala i od pomena rada na internetu jeste to što su meni drage osobe kao i poznanici imali o tome samo skeptične i sarkastične komentare. Pri tom, niko ništa nije probao na tom polju ali svi, eto, znaju da je to "kesa", "šarena laža" i "žvaka za budale". Nisam htela da stanem iza nečega u šta ni sama nisam sigurna pa sam odustala i treći put. Svejedno su me gledali malo, onako, znate taj pogled...

Dobro de, znam da je uvod dugačak... ;)

Desilo se da sam jednog dana, na primer nedelja popodne, kad nikog živog nema čak ni na FB, pregledala svoj zid po stoti put u nadi da ću naći bar nešto zanimljivo. Videla oglas prijateljevog prijatelja, kliknula da pogledam link i našla se na početnoj stranici koja mi je tražila da se registrujem... Evo, baš ovakvoj (ovo je moja, naravno): http://myurl.cz/vzmlq
Nikom nisam ništa rekla, registrovala se, žena mi se odmah javila mejlom, na srpskom i poželela mi dobrodošlicu...

Dalje pišem sutra, obećavam