U ŠTA SAM SE UVALILA?!

I šta ćeš sad? Sva si mi za marketing...

E jeste... toplo sam dočekana na SFI sajtu, odmah su uspostavljeni kontakti, objašnjeno mi je šta treba da radim, kako i počela ja... Aha...

 Tamo, u reklamicama, kažu ljudi - "sa samo pola sata dnevno do uspeha!" ili tako već nekako. I latim se posla... popunila prijavni upitnik, detaljan, ozbiljan... zapravo ozbiljniji nego mnogi koje sam popunjavala za zaposlenje. Ima tušta i tma nekakvih zadataka, tekstova za čitanje... Posle, mislim, tri velike kafe (koje mi je neko popio na kvarno) lepo shvatim da sam provela četiri ipo sata buljeći po sajtu, da sam tek zagrebala površinu, da me čeka još nepregledna količina interesantnih i novih stvari koje hoću da naučim i da... pola sata?! Al' ću da zaglibim!...

Ima samo jedna caka... Osim što mi je glava ko bundeva od količine informacija, što blagog pojma nemam kako ću ja išta od toga izvesti, što me muka hvata od pomisli da sad verovatno treba da počnem sa ubeđivanjem (znači - daviteljka...) ljudi oko sebe za koje sam sigurna da zalupe slušalicu kad im se jave telemarketari i slične spodobe... buuuhuhuuuupomoć! Ali... - to je skroz zanimljivo štivo!
Godinama pokušavam da se reklamiram, da promovišem svoje radove na mreži na razne besplatne načine. Sve je uglavnom uspevalo nekako polovično. I sada, čitajući tih par sati, shvatim da postoje mehanizmi za sve to i da su mi tu, pred nosom - bukvalno cela obuka sasvim besplatno, na tacni.

Počela jesam.

Dalje sutra, obećavam :)